Ulazak u Kremonu
Neolitska Pitija iz Medvednjaka
Sagnuta figura preko svojih kolena
zagledana u zemlju i njen vir.
Uska leđa i lukovi ramena
propinju se u krst čađav i vitak.
Bedra su stožeri i oko njih se
uobličuju obećanja. Ispod lica
otvara se tlo. Ko govori kome?
Sasvim su blizu deva i zemlja.
Ko će da proriče, ko koga oglašava?
Proročka struna u struku žene,
po njoj pečati i belezi složni,
i zglob svaki pod znakom začeća.
Humus prima i prenosi njen glas
i pravi čoveka od usklika stomnogostrukog -
milost pomnožena sa plesom usred
lavirinta: majka i ćerka okrenute
jedna drugoj - jama gleda u jamu.
Šapat njihov šumi, zatim izraste klas.
Glinena kolica iz Dupljaje
Već se zna šta je točak i da se ptica
može upregnuti u kola, da vozi koga?
Sunce il nekog drugog ptičjeg boga
što cvrkuće il govori zakon juga,
zakon o plođenju jednak za ovas, čoveka
i leteći rod, za krzna, trave i drveća druga.
Propoveda se buđenje za podzemne klice
u trouglu dok guske vlače
oblik svoje boginjice, podsetnik
za tela što toplotom zrače, dok spavaju
na kraju zime i točak se po blatu kotrlja,
kao mesec što se izvlači iz trice.
Reč je moožda bila prevelika počast
za brbljivca kojem je bila dana,
i zaprega sad skuplja svoje ostatke
da ih stavi pod poklopac i odnese.
A govor se ne protivi povratku u ptičji kljun.
Niti će za nemost buduću ljudi tražiti krivca.
Atinski Akropolis
U večernji čas vetar duva s Falera
preko balkona, udaljuje se sunce
iza Edipa sahranjenog na Kolonu.
Nečije kose viju se iznad hotela.
Devojke izlaze iz Partenona
i staju međ stublje. Svaka donosi osmeh
kao pobedu lica nad maskom, sveštenost
ljudskog lika tek je otkrivena;
Kore se odvojila od majke
i stavila na svoja pleća hramnu zgradu;
niz leđa silazi svetlost, nadmašeno je zemstvo;
ljubavna jeza - mitu je vratila jemstvo.
Putovanje po Indiji
Mag u sobi gde je živeo Ramakrišna
propušta lahor kroz šake, potom prah.
Tišina ima svoj zanos, njoj su potrebni
saobraćanji znaci kažiprsta,
palca i lelujanje ručnog zgloba.
Cvet poleće s dlana i lahor
lebdi iznad tavana.
Pozorje nokata:
stvar postaje ne-stvar,
u rukama maga. Duh se prvinom
oslanja na predmet, zatim ga odvaja
suprotnost prema biću, za koju niko
nije prestar. I moj duh bi rado
ostao ovde da uči, ali mu nedostaje
prva reč u rečenici kojom se to traži.
Inače, preobražen sam neznanjem;
ništa nije kao pre. U Dakšinešivaru
sedi mag. Od njega mi zavisi putovanje.
Ravena
Crkveni krug izdeljen na osmine,
a samo jedna u sjaju apsida
gde stoji car sa nomenklaturom
i carica u pratnji ginekeja.
Blesak zelen kao da smo u carstvu riba.
Cveće se ovde u vence uplelo
dok je dolazio potop. Svedržitelj
preobražen u Sina, Kain i Avelj se
još spore, od toga živi Melhisedek.
Svet je stolica-lopta pomodrela
od rušenja i briga. Krstionice su
zato najvažnije: njini sveci
i streje. Na dnu se vide
administratori, pod vodom, u žiži.
Ipak je trijumf ovo rastvaranje svega.
Krštenjem smo i času stvaranja bliži.
Miodrag Pavlović
