O proleću peva ispod trešnje u cvetu
u anđeoskim rukama drži note naopako
peva anđeoski tužno i đavolje smešno
žene i deca gledaju ga bez zlobe
cvetovi se osipaju na čelu odjekuje mu u glavi
vrane čekaju da plodovi sazru
u grlu mu pljuvačka glas zaustavlja
među zubima žene i deca već osećaju koštice
njegovo je srce grabljivica
na nosu mu sedi u oči ga gleda
daškom krila hladi mu smrtni znoj
njegovo je srce grabljivica
kljuje mu oči u lobanju mu seda
u zagušljivoj suši grebe kandžicama vlagu
Dragana Bojanić Tijardović
Ovdje, 403-405/2002 (XXXIII)
