Kad stopljena kaldrma
trenutačan dah koraka
žene koja je u žurbi
čvrsto prasne u prostor;
I u sunčanom sjaju vidiš lice,
kako malo pre poljubljena lokna
ispred talasanja očiju
uz lice priljubljeno se još zaljulja.
Između dva ugla je trčala,
i ne samo na nekoj staroj slici;
sa zametkom novog života u maternici.
Minut kasnije mrtva je bila.
Kao zla kob u zemlju ispod kamena,
možda se samo džebana u nju zaljubila.
Prevod: Fehér Illés
