Ti dečaci na konjima i lađama
(A šestorica, priča se, i peške.)
Tražiše Asizi,
Po ovim varvarskim krajinama:
Gde je i Ovidije
Kukao za novcem i starom slavom.
Ribari im prostreše mreže,
Umesto stolnjaka,
Ponudiše smuđa, vino, cmi hleb.
I jedan ređi vetar,
Od koga bujaju kose i san:
Što se zari u njihova srca,
Ko čamac u mulj.
U zoru su razgaljeni čavrljali
Kako jedni drugima iskrsavaše
U snu,
A jedan reče:
Usnuo sam debeli-blsemi-krst
Kako stasa iz ustiju,
l lomi mi zube:
Još osećam srh-pod-jezikom.
Palo je neko zezanje,
Al štovaše znak.
Domaćine je zabavljao
Taj ljupki govor o zumbulima i suncu.
I prostim haljinama:
I primiše ih.
A s jednim (Umalo-da-zaboravim.)
Koji je tvrdio za njihovo vino
Da je ukusno kao krv Boga:
Bratimili se.
Toliko:
Što se pesništva tiče.
Knjige pak pišu o tome što sledi:
Vešanja, pokrštavanja,
Pođmetanja nogu i požara,
Ekspanzije trgovine i vojnih doktrina,
(Samim tim i umetnosti.)
Kako to već biva,
Kad deca krčme očevinu.
Slika Asissi, Diana Grigoryeva | Saatchi Art
