U polumraku ogromne crkve u romanskom stilu
tiskahu se turisti.
Svod za svodom se otvara, sve ovo pogled ne
obuhvata.
Plamičci nekoliko sveća titraju.
Zagrli me jedan anđeo bez lica
i šaputaše mi kroz čitavo telo:
„Ne stidi se što si čovek, ponosi se time!
U tebi unutra otvara se svod za svodom sve do u
beskraj.
Ti nikad nećeš biti gotov, i tako to treba da
bude.“
Zaslepljen od suza
istitsnut bejah na osunčani uzavreli trg
skupa s gospodinom i gospođom Džons, her Tanakom
i sinjorom Sabatini
i unutar svakog od njih otvarao se svod za svodom
do u beskraj.
Preveo Moma Dimić
Sveske, br. 67, 2003.
