Tražio sam jedno novo nebo, da bih
Zagnjurio dušu sa snovima svima,
Dušu punu praznih oseka i plima,
Dušu, čiji kuti behu laži siti.
Ti splet svojih želja nevinih i slabih,
Uzdahe svih noći, svih leta i zima,
Pesme svih sotona i svih serafima
Htela si u jedan kip svih snova sliti.
Oboje za istom žudili smo slikom,
Vođeni nejasnim lutali smo dugo,
Kô da nazirasmo mrakom jedno drugo,
I rekosmo reč, što ne rekosmo nikom
Na susretu prvom, mada nismo hteli
Mi smo se voleli, pre no smo se sreli.
Fotografija Digitalna biblioteka Milutin Bojić
